REAKCIJA

Duh dinosaurusa

 Ja sam taj, neopipljivi dasak izumrlog monstruma. Jedan od retkih koji jos uvek traga za onim sto ne prave vise. Za pravom zenom. Ja sam kao oni koji jos uvek kupuju filmske kamere, long play ploce, papirne knjige, a svega je toga sve manje i manje. Previse star za novo, premlad za staro. Ja sam oprezan i starovremski potrosac, ne pijani bogatas skorojevic. Ja volim da dobro razgledam, pipnem, oslusnem, liznem i pomirisem. Ne kupujem macke u dzaku, ja tragam za dozivotnom garancijom. Ne zalim novac, vreme i srce. Ni jedno ne mozes ni potrositi ni izgubiti ni slomiti. Novac uvek na kraju ode nekom ko ga pristedi, vreme u samu vecnost, a srce te sluzi do kraja, onoga koji ti je sudjen. Zato se i ne razbacujem ni s prvim ni s drugim ni s trecim. I nisam jedini takav, ima nas jos, i muskih i zenskih. Ima nas, ali ne mnogo, nas je sve manje. Postali smo subkultura, manjina, sekta. Tragamo u mraku nekomercijalnih predela, na periferiji egzibionisticke metropole, tamo po budzacima gde jos kaplje malo zdravog razuma. Ja necu da investiram u staklene kule u sarene laze u prazna srca i plasticne sise.

I kako onda zivis, pita me drug. Rentiram brate. Usitnim nesto novca, pristedim nekoliko sati, odglumim da sam glup. Sto funti, par sati i lazni osmeh. Zezanje u sumrak, kresanje u noci, rastanak ujutro, zaboravljen telefon...

Kurve? Ne brate, sve postene zene. E izem ti takvo postenje. Da i ja kazem, ajde vidimo se nekad u pabu.

Objavio Akcija1980 u 2. februar 2012 20:02:05