REAKCIJA

Dobrocinstvo i Napoleon

Danas me je na ulici, bas kad sam izasao iz instituta, zaustavila lepa devojka. Cudan naglasak, vuce na slovensku stranu, a mozda i na skandinavsku. Trazi lovu za neku deciju bolnicu. Ostao mi novcanik na stolu, pa upitah da platim cekom. Moze, ali da ispunim neki formular. Pogledam i nema bas puno pisanja, formulare inace ne volim. I sad uobicajeno, ime, adresa, telefon, pa i zanimanje. Upisem svoj sluzbeni naslov, corporate psychologist. Napisem i cek, a ona cita. Nisam znala i da takav posao postoji. Pa, kao sto vidis. Znaci li to da korporacije imaju dusu? Ne, nemaju. Pa zasto onda to radis? Korporacije nemaju, ali ja imam, a ziva dusa je u telu, kojem treba dosta ugadjanja, a to verujem, i sama znas da kosta. Da ovde je sve tako skupo, ali ja imam skromne potrebe. Rec po rec, dade mi svoj broj. Mozda je i nazovem. Ima neobicno ime, Livia.

Od skora, cesto sanjam ruzne snove, rat, paniku, glad. I eto, mogu da priznam, ponekad se zamislim. U gadnom i bednom svetu zivimo, i sto ga vise znam, sve manje mi se svidja. Veceras sam listao neku monografiju o Napoleonu, u svemu neobicnom coveku, o cijem se spiritualnom zivotu malo zna. U monografiji fotografije ukrasa na njegovoj odori u obliku malih zlatnih pcela. Setih se da vec dugo nisam video zivu pcelu. Negde u podsvesti me to pomalo uznemiruje. Ali nisam zbog toga budan. Zacitah se neke druge knjige i evo, jos je malo do zore ostalo, a pitanje je da li ce je uopste i biti.

Da li je moguca revolucija "odozdo"?

Objavio Akcija1980 u 21. februar 2012 3:39:29